Hrana koju bi trebalo izbegavati

U ishrani bi trebalo izbegavati sva 

ulja koja nisu ceđena na hladno a to su sva prerađena i rafinisana ulja. 

Takođe i veštačke zaslađivače koji se nalaze u prerađenim namirnicama a posebno aspartam - E951, saharin (deluku štetno, posebno na organizam dece), oni zahtevaju dodatno uzimanje vode zbog fizioloških razlaganja i senzornih karakteristika pri čemu uvode u zavisnost i naviku. 

Velike količine proteina životinjskog porekla mogu izazvati povišen nivo uree (urinske kiseline), holesterola i ostalih masnoća; mogu povećati rizik id nastamka kancera dojke, pankreasa, prostate, bubrega, debelog creva...

Hrana koja sadrži previše natrijum hlorida (kuhinjske soli) nije poželjna u ishrani. (Suhomesnati proizvodi, tvrdi sirevi, sve vrste honzervisane hrane, pekarski proizvodi, brze hrane). Višak soli zadržava tečnost i dobija se na težini. 

Hibridne, ukrštene sorte povrća u žitarica. 

Pšenični proizvodi na zidovima creva (gluten) izazivaju nastanak sluzi koja se lako lepi za te zidove i može dovesti do opstipacije. 

Osobe alergične na gluten mogu izimati proizvode od prosa, raži, pirinča.

Pića sa kofeinom, alkohola, sokova... mogu podići nivo triglicerida u krvi, izazvati steatozu jetre(masna jetra), goručicu, oboljenje jednjaka, agresivno ponašanje zavisnost, gubitak pamćenja, depresiju, sklonost ka gojaznosti, smanjenje iskorišćavanja vitamina i minerala( cinka, vitamina C i B grupe, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma...).

Izbegavati brzu hranu, jer ona stvara zavisnost. 

Gotova jela, hamburgere, smrznuta gotova mesa, jer oni sadrže aditive koji mogu izazvati alergije, hiperaktivnost kod dece, i ostale zdravstvene tegobe i probleme. 

Preporuka je da uvek odaberete zdravije varijante prilikom kupovine namirnica.