IMUNITET
Imunitet je sposobnost organizma da se sopstvenim mehanizmima odbrani od virusa, infekcija, bakterija, parazita, bolesti i drugih patogena.
Imunološki sistem štiti organizam. On održava zdravlje ljudi i sprečava infekcije, zasnovan je na stvaranju antitela. On predstavlja temelj odbrane ljudskog organizma od napada stranih mikroorganizama.
Urođeni imunitet je prisutan kako na rođnju, tako i tokom celog života. Uvek je isti, po potrebi neutrališe mikroorganizme i toksine, i na isti način reaguje na različite mikroorganizme bez obzira da li se prvi put sreće sa njima ili je već ranije bio izložen njihovom prisustvu.
Stečeni imunitet – stiče se tokom života. Razvija se postepeno i specifično reaguje na svaki antigen i pamti svoju reakciju, što omogućava pokretanje imunog odgovora i odbranu organizma i mnogo godina kasnije.
Još razlikujemo prirodni i veštački , a oba mogu biti i aktivni i pasivni.
Aktivni imunitet nastaje kao rezultat izloženosti organizma nekoj bolesti, tako što ona natera imunološki sistem da proizvede antitela za tu bolest.
Pasivni imunitet je onaj kada osoba u organizmu ima antitela na bolesti, ali ih nije proizvela svojim sopstvenim i imunološkim sistemom.
Pasivni traje samo nekoliko nedelja ili meseci, a aktivni je dugotrajn.
Prirodni aktivni imunitet nastaje kao rezultata izloženosti organizma nekoj bolesti, tako što organizam „pamti“ kako seranije odbranio od nekog virusa, pa prilikm sledećeg napada istog virusa ima adekvatnu odbrambenu reakciju proizvodeći porebna antitela.
Prirodni pasivni imunitet se stiče prelaskom antitela stvorenih u organizmu majke, putem krvi, u organizam bebe. Uloga je veoma važna jer štiti bebu nakon rođenja dok beba nema još uvek potpuno zreo imunološki sistem.
Veštački aktivni imunitet nastaje nakon vakcinacije koja ima za cilj da imitiranjem prirodnog toka infekcije dovede do stvaranja antitela koja ostaju na dalje stalno prisutna u organizmu.
Veštački pasivni imunitet nastaje davanjem već proizvedenih antitela u vidu imuno-seruma i gamaglobulina koji se daju kao hitna zaštita od specifične bolesti.
SIMPTOMI PADA IMUNITETA
HRONIČNI UMOR – bez obzira na vreme spavanja i neizlaganje fizičkim i psihičkim naporima postoji nedostatak energije gde se javlja osećaj učestalog umora, malaksalosti, isrpljenosti, slabosti i pospanosti...
UČESTALE INFEKCIJE - su signal da se telo ne štiti od bolesti na pravi način i da nije u mogućnosti da se odbrani od štetnih uticaja mikroorganizama.
Kod ljudi sa dobrim imunitetom organizam reaguje i eliminiše uzročnike infekcija a kod ljudi sa slabim imunitetom infekcije se stalno navraćaju.
PROMENE NA KOŽI, NOKTIMA I KOSI – koža je suva i peruta se, dolazi do pojave ekcema, na kosi su ispucali krajevi, nokti su krti i listaju se...
PRETERANO MRŠAVLJENJE – kad je imunitet u lošem stanju telo koristi sve rezerve energije da se izbori protiv infekcije. Poremećajem imunološkog sistema nastaju i problemi u radu organa za varenje, pa štetni organizmi napadaju organe a telo ne može da apsorbuje hranljive materije iz unetih namirnica.
PRETERANA TEŽINA - umesto da masti budu optimalno iskorišćene nastaje deponovanje naslaga na određenim delovima tela. Jetra tada radi većim kapacitetom i umesto da čisti organizam od toksina ona razlaže masnoće.
USPORENO ZRASTANJE RANA – kroz rane u organizam prodiru razne infekcije i stvaraju bakterije jer oslabljeni imuni sistem ne reaguje dovoljno brzo.
DUGOTRAJNE PREHLADE - zdravoj osobi je potrebno 7 - 10 dana da se izbori a imunooški oslabljenoj, mnogo duže jer se antitela razvijaju usporeno ili ne mogu uopšte da se formiraju a broj belih krvnih zrnaca se smanjuje.
HERPES NA USNI I KOŽI – najčešći pokazatelj pada imuniteta. Kod nekih ljudi se infekcija ne pokazuje uvek iako je prisutna.
ALERGIJE – preosetljivost organizma na neke supstance, situacije i fizička stanja (alergije na hranu ili sezonske, na prašinu, polen..). Što je imunološko stanje lošije ponavljanje alergija je češće.
POMOĆ U JAČANJU IMUNITETA I ORGANIZMA
Za dobar imunitet najvažniji je način života. Pravilan stil života podrazumeva: osam sati kvalitetnog spavanja, redovna fizička aktivnost više puta nedeljno, boravak u prirodi, eliminisanje uzročnika stresa, okruženost pozitivnim i prijatnim ljudima, zdrava ishrana i unos tečnosti.
Ojačavanje preko namirnica - najbolje je unositi zeleno povrće ( spanać, brokoli, grašak, kelj, kupus, patlidžan, luk...), bundevu, šargarepu, cveklu, paradajz i papriku.
Od voća: mandarine, pomorandže, nar, jabuke; a od orašastih plodova orah, badem, lešnik i kesten.
Beli luk sadrži velike količine antioksidansa i bori se protiv virusa, bakterija i parazita.
Poželjno je uzimati namirnice bogate cinkom. Životinskog porekla (jaja, piletina, junetina, ćuretina, školjke, rakovi, tuna...) a od namirnica biljnog porekla ( badem, pasulj, pšenica, integralne žitarice, semenke bundeve...).
